Гвозденим Кораком Предака

Dok se kalendari već uveliko listaju, a nova godina po savremenom računanju odavno je počela da troši svoje prve dane, u nekim domovima, dvorištima i parohijskim domovima tek se pali sveća. Nije u pitanju zaborav, niti greška u datumu. U pitanju je Julijanska nova godina – često nazivana srpskom ili pravoslavnom – praznik koji se ne meri brzinom, već trajanjem.
Ona dolazi tiše. Bez velike pompe, ali sa osećajem da se učestvuje u nečemu starijem od svakodnevnih navika.
Vreme koje je jednom bilo savršeno
Koreni Julijanske nove godine sežu u rimsko doba, kada je Gaj Julije Cezar uveo Julijanski kalendar. Bio je to pokušaj da se u haos dotadašnjeg računanja vremena uvede red. Godina od 365 dana, svaka četvrta prestupna – jednostavno i funkcionalno.
Taj kalendar je vekovima služio carstvima, narodima i crkvi. U njemu su zapisivani praznici, rođenja, smrti i bitke. Delovao je pouzdano, gotovo savršeno.
Ali vreme, kako se ispostavilo, ne trpi ni najmanje greške.
Sitnica koja je promenila tok istorije
Problem Julijanskog kalendara nije bio očigledan u jednoj ili dve godine. Razlika od jedanaest minuta godišnje delovala je beznačajno. Međutim, vekovi su učinili svoje. Godišnja doba su polako „bežala“, a crkveni praznici počeli da gube vezu sa prirodnim ciklusima.
Zapadna Evropa je reagovala. Papa Grgur XIII je 1582. godine uveo Gregorijanski kalendar, izbacivši deset dana iz kalendara i precizirajući pravila za prestupne godine.
Istok je, međutim, ostao uz staro vreme.
Zašto pravoslavni svet nije promenio kalendar
Odluka Pravoslavna crkva da zadrži Julijanski kalendar nije bila samo tehnička. U vremenu dubokih podela između Istoka i Zapada, kalendar je postao simbol samostalnosti i kontinuiteta. Nije se menjao zato što je bio savršen, već zato što je bio nasleđen.
Tako je nastala razlika koja danas iznosi 13 dana. Prvi januar po starom kalendaru pada 14. januara po novom – i upravo tada se obeležava Julijanska nova godina.
„Srpska“ nova godina – naziv koji je ostao
Iako se često naziva srpskom, ova nova godina se slavi i u Rusiji, Ukrajini, Gruziji, Severnoj Makedoniji i drugim pravoslavnim sredinama. Ipak, kod Srba je dobila poseban prizvuk. Ne kao strogi crkveni praznik, već kao narodni običaj – mešavinu vere, tradicije i inata prema prolaznosti.
To je praznik koji se slavi jer se pamti, ne jer je obavezan.
Tačnost nije uvek najvažnija
Julijanski kalendar je astronomski netačan i ta razlika će u budućnosti rasti. Ali Julijanska nova godina ne opstaje zbog preciznosti. Ona opstaje jer podseća da vreme nije samo niz datuma, već i navika koje se prenose, tišina koja se poštuje i osećaj pripadnosti nečemu dugom.
U noći između 13. i 14. januara ne traži se novi početak po svaku cenu. Dovoljno je stati, osvrnuti se i nastaviti dalje – bez žurbe.
U svetu koji stalno ubrzava, Julijanska nova godina ostaje mali podsetnik da nije svako kašnjenje greška. Neka su kašnjenja zapravo – pamćenje.