Гвозденим Кораком Предака

Црква Светих архангела Михаила и Гаврила у месту Конџељ (општина Прокупље, Топлички округ) — омиљено названа Топличка Грачаница — једна је од најзначајнијих сакралних грађевина јужне Србије и призната је као споменик културе Републике Србије.
Сакрални континуитет и предање о Милану Топлици
Према усменом предању и локалној традицији, на месту данашње цркве налазила се старија богомоља још из периода аутокефалне Српске Цркве (1219–1321). Та рана црква, срушена или разорена током векова, није систематски археолошки истражена, али остаци темеља указују на постојање сакралне грађевине из средњег века.
По народном веровању, прву цркву на овом месту подигао је косовски јунак и српски властелин Милан Топлица, чије име је дубоко укорењено у епској традицији Балкана. Ово предање, иако нема директне архивске потврде, представља важан део локалног културног памћења, јер повезује топлички простор са духовним и витешким наслеђем средњовековне Србије.
Године изградње и околности
Данашња црква подигнута је у периоду од 1893. до 1899. године, на темељима старе богомоље. По већини извора, званична година завршетка радова и освештања је 1899. година.
Радови су вођени у време када је Србија, после векова турске владавине, јачала своју државност и обнову културних и верских храмова. За изградњу је ангажован велики број локалних верника и добротвора, а сам подухват је делимично финансиран добровољним прилозима из читаве Србије, што је био чест модел градње цркава у 19. веку.
Црква је посвећена Светим архангелима Михаилу и Гавrilу, а црквена слава је 26. јула, када Црква прославља Светог Гаврила.
Архитектура и стил
Објекат представља једнобродну грађевину триконхалне основе (са три олтарске апсиде према истоку), што је типично за византијски и српско-византијски архитектонски стил.
На врху храма доминира једно централно кубе окружено четири мања, а на западној страни изнад припрате налази се звоник. Са обе стране припрате налазе се по један вестибул (улазни простор).
Захваљујући овом решењу, спољни изглед подсећа на архитектуру чувене Грачаничке задужбине краља Стефана Уроша Милутина (1321), због чега је ова црква у народу добила надимак Топличка Грачаница.
Унутрашњи живопис и иконостас
Унутрашњост храма чува трагове старих фресака, а везује се и до данас сачуван иконостас који стручњаци приписују мајсторима радионице Аврама Дичова — уметника активних у региону крајем 19. и почетком 20. века.
Средином 20. и почетком 21. века, тачније од 2000. године, унутрашњост је обновљена и поново фрескописана, радом живописаца Добрице Костића и Бранке Аћимовић-Грчић из Београда.
Парохијски дом и конак
Поред храма, у периоду 1992–1999. године подигнут је парохијски дом (конак), који служи као место за духовна окупљања, али и као културни простор где се чувају иконе и уметничка дела настала на радионицама уз храм.
Историјске личности и прилози
Једна од значајних личности везаних за историју храма био је отац Василије, који је мученички страдао од Бугара током Првог светског рата (1917).
Парохијанин Гвозден Антовић обишао је целу Србију прикупљајући прилоге за храм, па је чак добио и донaciju од 200 динара од краља Александра Карађорђевића, што је у време краја 19. и почетка 20. века био значајан износ за обнову.
Манастирски статус и савремене прославе
Иако није првобитно подигнута као манастир, током 21. века црква се развила у духовно средиште са манастирским карактером. Од 2019. године све више се помиње као манастир, а поред традиционалне славе 26. јула, од 2002. године код храма се редовно одржава и Видовдански сабор 28. јуна, који привлачи Топличане из региона и расејања.