Prenošenje vizije o Toplici, ideja kao i poziv zemljacima na jedinstvo u krvi, istoriji, ponosu i čojstvenosti Topličana.
Piše Filip Maslaković od oca Zorana i dede Mijodraga Maslakovića, rodjenog 1936. godine u ponosnoj Toplici.
Voljeni zemljaci,
svi vi rodom od junačke Toplice, danas kako u kolevci, tako i u rasejanju.
Moju ljubav prema Toplici rodila je krv mojih predaka i poreklo mog imena. Ne postoji kraj na zemlji — a planeta nije mala — koji je u mom srcu draži od Toplice. Taj kraj sam etnosno i kulturno zavoleo, jer su etnos, kultura i istorija naših predaka deo nas samih, i na to moramo biti ponosni.
Jedini ustanak u Velikom ratu, ratu koji se vodio na gotovo svim kontinentima sveta i među svim narodima, digao je naš direktni predak — naši dedovi. Oni su znali da te 1917. godine nemaju realne i objektivne šanse, kao što je i knez Lazar na Kosovu znao. Iako istorija kaže da su ugušeni, to je tačno samo biološki. Oni su pobedili. Njihova imena se i danas pamte, njihovim delima se dive, jer oni su živa legenda.
To nije mit — to je stvarnost: da se jedan mali seljački narod iz Toplice digao sa seljačkim oruđem i slabom opremom i ratovao protiv tri cara — protiv Sofije, Beča i Berlina. Taj ustanak su, uprkos milionima neprijatelja, uspeli da održe gotovo dva meseca. Postavite sebi pitanje: kako? Zar to nije borba Davida i Golijata? To je ponos i srce Topličana, koji su znali da sloboda nema cenu.
U istom tom ratu, najborbeniji su bili njihovi rođeni, iz iste kolevke i sa iste sise potekli — Gvozdeni Toplički puk. U samo jednom ratu, jedan geografski mali prostor dokazao je da ima srce veće od Evrope i sveta. Dokazali su da Toplička krv, vaspitanje Topličke majke i visoki ponos na slavne pretke, opevane guslama, predstavljaju najjače oružje koje je svet ikada video.
Toplica je, nažalost, nakon Drugog svetskog rata stala. Nezasluženo je trpela i gledala kako se uništava, samo zato što je bila svoja — tvrdoglava, inteligentna i stabilna u stavu i časti.
Ipak, posle svih nedaća koje su zadesile naš kraj, Bog nas nije napustio. Bog je uz svoje časne junake i njihove potomke.
Želim da prenesem viziju koju nosim u srcu još od detinjstva, a koju danas pokušavam da realizujem kroz ideje i zajedništvo sa mnogim voljenim zemljacima koji dele ista osećanja prema kolevci predaka. Danas moramo raditi na jedinstvu Toplice i Gornje Jablanice, koja je istovetna sa nama. Moramo obnoviti ono što se nasilno ugasilo — odlivom mladeži i stegom crvene boje.
Obnovimo ognjišta, očistimo grobove, podignimo stare šljivake, raskrčimo zarasla guvna i međusobno sarađujmo u okviru zadruga (najuže familije), sela, ali i među selima. Samo jedinstveni možemo opstati. Samo lično obnovljeni u duši, ma gde god da smo, možemo ostati dostojni potomci svojih predaka.
Naši preci nisu deo politike — oni su deo samog postojanja Srbije i sveta kakav poznajemo: postojanja mira i slobode. Taj temelj su izgradili svojom krvlju i telom — ne metaforično, već istinski. Od Zejtinlika do rovova Niške tvrđave, gde danas u korovu leži spomenik streljanim ustanicima 1917. godine, koji su tu bili zatočeni.
Toplica je nadpolitička i državotvorna — ne samo kao teritorija, već kao celina sa svim svojim grobovima i palim sinovima i kćerima.
Zato vas, braćo, molim: ostanimo ono što jesmo. Slavimo onako kako su naši stari slavili. Sačuvajmo svako slovo običaja i budimo most koji će to preneti potomcima. Dužni smo da čuvamo krv svoju — Topličku, Spartansku, Srpsku, pravednu i slobodoljubivu — i da je prenesemo onakvu kakva jeste.
Ne dozvolimo da se žar Topličkih junaka ugasi.
Obnovimo, podignimo, pomažimo se, poštujmo se — jer to su nam preci ostavili u amanet. Ako to prepustimo globalizaciji, greh će biti na nama, jer nismo sačuvali temelj mira i slobode celoga našeg naroda. A taj temelj smo mi — Topličani.Zato obnovite dedovinu, promovišite je, pričajte o njoj pre svega svojoj deci, a onda i svima vama važnima, jer istina mora da se čuje!
Vaš rođak, brat, bratanac i zemljak,
potomak Petra Maslaka i Marijana Maslaka,
Filip Maslaković
Živela Toplica
25. januar 2025.
Leave a Reply