Јеремија Миланов Маслак – човек који је платио животом што није хтео да се бије са својом браћом и то је платио главом
У априлу 1941. године, када је започела инвазија нацистичке Немачке и њених савезника на тадашњу Краљевину Југославију, мобилисан је и одведен Вукосав Маријанов, прадеда из Трновог Лаза. Његов брат од стрица, Јеремија Миланов Маслак, био је у том периоду кмет села и ставио се у редове војске Краљевине која је остала у отаџбини.
Заједно са Весом (Миџом) Маслаком и Стојаном Мијајловићем, Јеремија је био један од тројице кључних људи јединица које су покривале Трнови Лаз, али и шири крај – Соколовичка и Подраданска села, са Крушевичке стране.
Партизанске јединице, којих у том крају није било много, скривале су се у близини села Ргаја. Због њиховог антимонархистичког деловања и страха од могућих цивилних жртава, Весо је издао наређење да се формира обруч и да се група зароби. Локацију су открили мештани Трновог Лаза – Вучета и Спасоје Радовић.
Уследила је жестока борба. У једном тренутку, Јеремија је устао из рова. Није могао да поднесе помисао да се бије против својих сународника. Са болом и гневом је повикао:
„Зар не видите да ће нас опет поубијати, да ћемо оставити силну сирочад!“
Тада га је погодио метак у чело, који је избио на потиљку.
После борбе, његови саборци донели су га пред родну кућу у Трновом Лазу, која и данас постоји. Иза себе је оставио четворо сирочади: Љубинку, Зору, Раду и Божурку.
Јеремија Миланов Маслак (1908–1943) погинуо је јер није хтео да дозволи да се браћа бију међу собом.
Извор: сведочење Мијa Маслака синовца
Leave a Reply