Познато је да је Топлички ,,Гвоздени Пук”, најодликованији пук у исторји Српске Војске. Поред њега мало запостављен, али паралелни Топлички устанак, је једнак Спартанском сукобу са Персијом.
Мобилизација на Територији Топлице и Горње Јабланице, спроведене је за мање од 48 сати, битан је податак да је то 1912. година и да сем сеоских гласника, и с уха на ухо, вест није имала други пут. Тада се у тим условима, за само један дан у Прокупљу скупило више од 90 процената потребне мобилизационе бројке, док је већ, сутрадан команда морала да враћа људе назад јер су попуњене мобилизационе потребе, прешли смо 100 процената. То много говори о свести наших предака, поред јунаштва других крајева наешега народа, ово објективно није нигде забележено и то је за дику сваком ко носи милитар Топличке крви, која је са правом јуначка. Тај пук бројао је око 3000 људи, био је најодважнији, најмуњевитији и најхрабрији, плашили су га се сви који га виде. То су били сељаци, а са друге стране људи из Царских држава, Немачке, Аустро-Угарске, а касније и Бугарског Царства. Имали су новац, имали су становништво и то све у много већем проценту него мала Србија са свега 4 милиона становника. Али нису имали тај морал, то је показатељ, да чизма и пушка не чине рат.
На жалост из рата назад у Топлицу је тигло између 600-800 војника, најодликованијих и најбољих међу најбољима.
Поред тога, оно што се није мобилисало, и било је враћено кући, у фебруару месецу 1917. након покушаја Бугара, да их мобилишу за своје редове, устаде и тај број је био око 15000 комита. Силина и изненађење, као и огромно слободољубље, понело је сељаке, без униформе и обуке, са сељачким наоружањем, под вођством локалних ауторитета и младог Косте Војиновића и донекле Пећанца у ослобођење које се може упоредити са ударом муње. То је био једини устанак у Великом Рату, на целој планети, поред тога једини сељачки бунт против три царске професионалне и модерно наоружане војске!
Куршумлија, Блаце, Прокуље, једано за другим су падали, а ти обучени јаки цареви окупаторски војници, падали су пред опанцима, а оно што није дизало је руке у вис.
Можда је то по некима, грешка у виду демографије, али Топличанин се води заистински реченицом ,,Слобода или Смрт”, боље живети часно, него да те згази или недао бог обуче у своје одвратне окупаторске ,,прње”, и пошаље на браћу. Овај устанак помогли су и официри браће из Црне Горе, Влаховићи својим војничким школованим знањем.
Пропаст овог устанка била је неминовна, због огромне мобилизације јаких снага. Освета је био чин љутње на Топличане, бесило се и убијало све, без обзира на године, пол и изглед… Било је битно показати гнев, свирепо су убијени сви воже устанка осим КОсте Пећанца. Укупан број жртава се креће око 12-15.000.
Уз ове све жртве треба додати и оне који су страдали од последица, рата, глади и недоношћића, тако да је све укупно Топлица изгубила око 25.000 становника.
Ово је нешто што сваки Топличанин зна, или мора да зна, ако то не зна!
До 1990их се крило, а данас се полако вео тајне скида са тога, а потомци поносно сада јавно причају о својим јунацима, ђедовима, који су своју слободу плаћали крвљу, на којој је грађена касније краљевина!
Хвала вам славни преци наши
Leave a Reply