Коста Војиновић Косовац – јунак Топличког устанка
У доба када је српска земља била под теретом туђинске чизме, из Смедерева, града на обали Дунава, роди се 13. маја 1891. године Коста Војиновић, син Јована и Софије. Пореклом из околине Вучитрна, његова породица побеже од зулума арнаутског, те се настани у српској земљи. Још као дете, Коста оста без мајке, а одгаји га ујак Панта Грујић, генерал српске војске, који му усади љубав према отаџбини и слободи.
Школовао се у Београду, а потом у Бечу, где изучи трговачке вештине. Вративши се у Србију, у Врању, упозна храбре четнике који су се борили за слободу српског народа под турским јармом. Његово срце плану за слободом, те се прикључи борби.
Када се 1912. године зачу труба ратна, Коста ступи у редове српске војске и прође бојишта од Куманове до Битоља. У Првом светском рату, као добровољац, бори се у Јадарском одреду под командом војводе Вука, где се истакну храброшћу у Колубарској бици. За заслуге, унапређен је у чин резервног потпоручника.
Након слома Србије 1915. године, Коста одлучи да не иде преко Албаније, већ оста на родној груди. У селу Лепосавић на Ибру, основа Ибарско-копаонички комитски одред и започе герилску борбу против окупатора. Његова храброст и одлучност донеше му надимак Косовац, јер је увек био први у јуришу, бранећи част Косова.
Када 1917. године букну Топлички устанак, Коста постаде један од његових главних вођа, заједно са војводом Костом Пећанцем. Са својим комитама, ослободио је многа места, укључујући и Прокупље, стварајући слободну територију која је била симбол отпора.
Но, судбина је имала друге планове. Окупаторске снаге, бројније и боље опремљене, кренуше у противнапад. У селу Гргуре, код Блаца, 23. децембра 1917. године, Коста би опкољен. Да не би пао у руке непријатеља, изврши самоубиство, остављајући за собом легенду о храбрости и жртви за слободу.
Данас, име Косте Војиновића Косовца остаје уписано златним словима у историји српског народа, као симбол борбе за слободу и непокорности пред тиранијом.
Leave a Reply