Naši preci, da li smo vaa dostojni? u svom postu pitao se topličanin Filip Maslaković.
Prenosimo post u potpunosti:
Ма нисмо Вам ни до колена!
И да намерно велико В, јер је и то мало за оно што сте!
Чињеница да одеш у Београд, па у рат преко Албаније, да те два пута комира граната по 3 дана, одвезу те у Алжир па у Солун. Војујеш, не кукаш, јер ти је земља света!
Крв капље, а ти напредујеш, све даље и љуће против царстава, а причали су да си мртав негде тамо по Албанскок врлети!
Дођеш, а све спаљено и обешено. Немаш посла, немаш ничега, Француски си научио можеш одмах тамо, али НЕ!
Ти останеш у својој груди, да преврћеш Топличку не тако плодну земљу, да изродиш децу и да им куће изградиш.
Дивим Вам се генерацијо она ратна, али из првога рата, ни једну ружну реч немам да кажем, све громада до громаде! Од Кајмакчалана, Дрине, Колубаре, Мојковца, преко Алжира и Крфа до Солуна, Београда и Љубљане, у сељачким прњама!
То се звао народ, који је градио!
Нас је на жалост згазила капиталистичка самољубивост! али има још добрих!
А на песму Тамо далеко ко сузу не оусти тај не разуме бол, тих својих предака!
Они нису били одређени верама, они су се поштовали, они су се делили на добре и мање добре, радне и лење, а не на вере и нације!
Написао је на свом посту, уз споменик који је подигао његов чукундеда својима, којима не зна ни гроб, јер страдаше у Топличком устанку, док је он био на Солунском фронту.
Чињеница је да су то били људи другога кова, васпитања и мотивације, али такође је истина да су били државотворни и храбри. Понешени причама и силом под петовековним ропством.
Да ли ми данашњи њихови потомци требамо да се угледамо на њих, да одржимо националну свест. Нормално да требамо да уђемо у свет заједно са другим народима, али као народ, а не као сена других народа, јер ако ништа наши преци то нису заслужили.
Редакција портала ГКП
Leave a Reply