Стара Топлица: Огњишта, задруге и братска љубав
У старој Топлици живот је био једноставан, али пун достојанства и топлине. Породица је представљала највећу вредност: отац је био стуб снаге и реда, мајка чувар огњишта и домаће хармоније, а деца сигурна под кровом који су родитељи штитили својим трудом и љубављу.
Куће у засеоцима нису биле само комшијске, већ делови једне шире породице. Стричеви су имали улогу очева, стриње су биле као мајке, а сва деца расла су као браћа и сестре. Задруге су окупљале читаве фамилије под истим кровом, па су се и читава села ширила у духу једне велике породице.
Огњиште је било срце сваке куће. Ту се пекла прва кора хлеба, делили савети најстаријих, памтиле приче о прецима и чувала вера у боље сутра. Зими су се поред ватре слушале народне песме, а старији су приповедали о јунацима и давним временима. Огњиште је било место на коме се рађала слога, мудрост и поштовање.
Посебно место у традицији имала је рукатка – стара стаклена чаша за ракију са дршком. Рукатком се служила мека ракија на славама, саборима и весељима, а уз њу се држала здравица у част домаћина, гостију и предака. Прва рукатка у кући увек се пила „у славу дома“, као благослов за здравље и напредак породице. Ова чаша је била симбол гостољубивости и братске добродошлице.
Снага тих времена није била у имању, већ у братској љубави, заједништву и задругарству. Рад на њиви, жетве и мобе делили су се братски, а сваки члан заједнице знао је да није сам. Ниједно дете није остало гладно или сироче док је задруга стајала, нити је удовица остајала без подршке јер је цело село чувало своје.
Топличка огњишта и задруге биле су темељ који је кроз векове држао народ усправним. Тај дух слоге, братске љубави и гостопримства заслужује да се чува и данас – као поука да је прави темељ сваког дома и народа у људима који једни друге држе, као што су некада држали наши преци.
Управо је то један од разалога што су са тих прагова, кретали спартанци Гвозденог пука, Топличког устанка и свих осталих праведних ратова. Тиме су показали своје јунаштво
Очувајмо сећање на та огњишта, на рукатку која је у здравици спајала госте и домаћине, на задруге које су биле штит сваком појединцу. У тим коренима лежи трајна вредност нашег народа и сила која нас је чувала кроз сва времена.
Leave a Reply