У крвљу натопљеној земљи светој, Где Топлица тече у хладној тишини,
Слободу диже народ храбри,
Под Милановим барјаком у слави и силини.
С девет синова Југ Богдан стоји,
Као стена вечна што се никад не сломи,
Косанчић Иване, од Косанице
сине,
С тобом и мачем царство не гине.
На Плочнику бој се жесток води,
Земља се тресе, громови броде,
Топлица плаче, али неће пасти,
У срцу народа искра храбрости расте.
Гвоздени пук, понос српске славе,
Јунаци Топлице што храбро стану,
Челични дух им у грудима букти,
Слободу воле, све друго се жртви.
Топлички устанак, крик је слободе,
Против туђина што земљу нам ходе.
Кроз горе и села, кроз реке и брда,
Хероји бране светињу тврдa.
Поносна Топлице, крви моја,
Твоја ме снага кроз векове води,
Милановим путем корачам смело,
Јунаци твоји бесмртно дело.
На брду Југова пламен се вије,
Сећање чува што векове крије,
Свуда у нама тај дух живи,
Хероји Топлице – заувек диви.
Гвоздени пук и народ устанички,
Кроз векове стоје у срцу српском,
Топлице славна, земљо хероја,
Твоја нас крв ка слободи спаја.
Ој Топлице, вечна, да си жива,
Приче о теби нек векове крила.
Јунаци твоји у нама сијају,
Твоју истину генерације чувају.
Leave a Reply