У овом посту бавићемо се кретањем квантитета становништва кроз време. Обзиром да је квалитет становника, обрађена тема и објективно се видело кроз период Великог рата, ослободилачких 1912-1914, као и ратова 1990-их. Генерално становници Топлице су слободари, искрени родољуби и никада нису били злочиначки сој.
Почињемо од Тренутка присаједињења 1878.
Што се тиче, етноса о томе више на линку https://gvozdenimkorakompredaka.website/toplicko-stanovnistvo-njegova-raznolikost-osnov-za-gvozdeni-puk/
Број становника 1878 износио је оквироно 30.000-40.000. Први прави попис у Краљ. Србији извршен је 1884, и Топлички округ бележи 52.000 становника. Етнички састав је различитији од оног из 1878, због досељавања Хришћанског, а одсељења муслиманског становништва бивше Турске империје.
Пред Блаканске ратове 1910 године Топлица бележи 86.970, ово је резултат континуираног доласка становништва из других крајева. Нарочито из Црне Горе, Херцеговине, Пештери и Ибарског Колашина. са овим бројем становника Топлица улази у Балканске ратове у којима за ,,Гвоздени Пук” мобилише, максималан жељени број од 3000 људи, док је остатак враћен својим домовима као резервни састав. Иако није тема овог поста напоменућемо, да је за само 24 сата Топлица мобилисала 97 процената потребног броја људи, док је већ сутрадан прешла далеко изнад 100 процената. Имајмо у обзир да је једино гласило у то време био сеоски трубадур и ,,од уста на ухо”. Укупна жртва Топличана, после рата била је око 20.000 становника. Попис је извршен у Краљ. Срба Хрвата и Словенаца, а Топлица је тада имала 89.000.
Пред 2. светски рат Топлица је имала између 100.000-110.000. Након 1918. и победе, затим велике славе и поверења од стране краљевине у Топличане, многи су остали у војној служби нове државе, највише у Београду, а затим и у осталим крајевима новоформиране државе. Други фактор споријег раста, јесте и насељавање Топличана, на просторе Великог Косова и Малог Косова. Овај број повећања, је резултат досељавања које је идаље трајало из Зетске бановине, нарочито кршни предели, затим и велики природни прираштај.
Топлица је претрпела велике губитке и у другом рату те је на попису из ФНРЈ, 1948. године имала 87.224 становника.
Следећи попис су спроведени 1953. и тада је имала скромних 89.591. Разлог за тако скроман раст, јесте миграција ка индустријским центрима нове комунистичке државе (највише Београд), имајмо у виду да у АП, Војводини постоји и насеље Ратково које је настало од овдашњих становника.
Наредни попис, десио се 1961. године и Топлица броји на њему 94.789. Наредни попис је већ 1971. на коме има 101.231.
Пописом из 1981 и 1991. бележе благе порасте броја становника до зенита од око 120.000 људи. Проблем је демографска старост која је далеко старија 1991. у односу на ону из 1953. године. Број становника, је опадао због природног одлива мозгова ка већим градовима (Београд, Ниш, Нови Сад), али и због природног смањења старог становништва. Узгред томе је и да је градска популација, добила сада примат у односу на сеоску, а индустријске породице су имале далеко мањи природни прираштај, од сеоских задругарских породица.
Тренд опадања броја, становника је следећи до 2011, године Топлица је бројала 91.754 становника, док је на последњем попису имала 77.900.
Мали природни прираштај, јак утицај глобалног култа града, као и историјски монархољубиви курст деснице, који је окренула КПЈ-у у знак неповерења у локално становништво и демографска старост, је од 80-их година у линеарном порасту, те је тенденција опадања броја становника била очекивана.
Пост нема политчки, већ информативни карактер, док су подаци преузимани од Р. за статистику. Уз то треба додати, да су најрелевантнији пописи од 1960. па надаље, јер је тад извршена административна реорганизација општина и округа. Пре тога су постајали срезови, који су припадали Областима, а касније Бановинама. Најранији одсечак од Топлице је општина Мерошина, која је пребачена у Нишавски округ.
Leave a Reply