У тишини Трновог Лаза, док су деца из села долазила да посете Баку Мишу, задрхтала је цела сцена времена. Она, најстарија жива спона прошлих дана, седела је на свом старом столцу, у њеним очима оцртавали су се векови. Деца, гладна прича и занимљивости о прошлим временима, у тишини су слушала сваку реч.
Бака Миша је говорила о времену када је Топлица била другачија, о својим младалачким данима, о људима који су пролазили кроз ове крајеве, о борбама које је њен народ преживљавао. Кроз причу, сви су могли осетити дах прошлих векова, али и суштинску снагу у сваком њеном покрету, у сваком осмеху, који је сведочење о томе како прошлост и садашњост живе у једном тренутку.
Деца су је гледала са дивљењем, док су приче о прошлим временима, о љубави и борби, замењивале њихову свакодневицу, као да је време стало. У том сусрету, старост и младост су се спојиле у јединственом тренутку, у којем су сви, без обзира на године, деловали као једно, повезани кроз заједничку мудрост и енергију, одражени у шапатима Тровог Лаза.
Топлица, са свим својим трагова прошлих векова, постала је у том тренутку живи мост између младости која тек долази и старости која чува сву своју лепоту у сећањима.
О бака Миши можете прочитатити на https://www.blaceinfopress.rs/baka-misa-je-zivi-pogled-u-proslostmilomirka-misa-novovic-rodjena-maslakovic-87-je-najstariji-zivi-maslak-i-ceo-zivot-provela-je-u-trnovom-lazu/
Ф. М својим земљцима
Leave a Reply