ТОПЛИЧКИ УСТАНАК 1917 – ЈЕДИНИ УСТАНАК У ПОРОБЉЕНОЈ ЕВРОПИ

Топлички устанак представља једини организовани оружани устанак у Европи током Првог светског рата против окупације Централних сила. Избио је у фебруару 1917. године у јужној Србији, првенствено на територији Топлице, Јабланице, Пусте реке и Косанице. Овај херојски, али трагични устанак, који је предводило српско становништво против бугарске окупације, угушен је у крви, остављајући за собом десетине хиљада страдалих.

ПРЕТХОДНИЦА УСТАНКА – ОКУПАЦИЈА И ТЕРОР

Након повлачења српске војске преко Албаније 1915. године, Србија је подељена између Аустроугарске, Немачке и Бугарске. Јужне делове, укључујући Топлицу и околне крајеве, окупирала је Бугарска, што је значило страховиту репресију над српским народом.

Бугарске власти су одмах започеле политику асимилације српског становништва – српски језик је забрањен у школама, цркве су претваране у бугарске, а српска презимена су насилно мењана.

Највећи удар догодио се почетком 1917. године када је бугарска окупациона власт наредила мобилизацију српског становништва у бугарску војску. Срби су ово видели као директну претњу свом опстанку, што је довело до масовног бекства младих људи у планине, где су формиране герилске чете.

Окупатор је одговарао репресијом – хапшењима, пљачком, паљењем села, убиствима и силовањима. Ови злочини су постали главни покретач за организовање устанка.

ПОЧЕТАК УСТАНКА – ФЕБРУАР 1917.

Кључне личности устанка били су војвода Коста Војиновић, резервни капетан Радомир-Рака Ђуровић, Војислав Танкосић и други четнички команданти. Они су већ 1916. године започели организовање герилских одреда, али је устанак у правом смислу те речи избио 21. фебруара 1917.

Устаници су у великом броју напали бугарске гарнизоне у Прокупљу и Куршумлији. Ови напади су били неочекивани за окупаторе, те су у првим данима устаници успели да ослободе већи део Топлице, Јабланичког округа и делове Косанице. Српске чете су брзо заузеле мања места попут Блаца, Лебана, Житорађе, Вучја и других.

Важан моменат био је упад устаника у Прокупље, када су Срби са великом радошћу дочекали ослободиоце. Народ је поново почео да носи српске симболе, а Србија се накратко осетила слободном у срцу окупиране Европе.

ПРВА ОДМАЗДА ОКУПАТОРА – ДОЛАЗАК ПОЈАЧАЊА

Топлички устанак представљао је велику претњу за Централне силе, јер је могао инспирисати и друге поробљене народе да дигну оружје. Немци и Аустроугари нису желели да ризикују ширење побуне, па су убрзо у помоћ Бугарима послали елитне јединице.

Прва велика контраофанзива уследила је почетком марта 1917. године. Немци су из Ниша упутили добро опремљене трупе, док су бугарске снаге довеле додатне јединице.

Крваве битке водиле су се око Прокупља, Куршумлије, на планинама Копаонику и Јастрепцу. Устаници, иако храбри, нису могли дуго да издрже против далеко надмоћнијег и опремљенијег непријатеља. ПАД УСТАНКА – КРАЈЕМ МАРТА 1917.

Како је непријатељ стезао обруч око устаничких снага, борбе су се водиле на све мањем простору. Бугарска војска је по повратку у Топлицу спроводила масовну одмазду. Устаници су постепено губили територију, а српско становништво трпело је страшне последице.

Капетан Радомир-Рака Ђуровић погинуо је у борби, док се војвода Коста Војиновић, последњи вођа устанка, повукао у планине. Када је схватио да је опкољен и да нема излаза, извршио је самоубиство како не би пао у руке непријатељу.

До априла 1917. године устанак је званично угушен, али су поједине мање герилске групе наставиле са отпором све до ослобођења 1918. године.

ПОСЛЕДИЦЕ – ТРАГЕДИЈА ТОПЛИЧКОГ КРАЈА

Окупационе снаге спровеле су једну од најгорих одмазда над српским народом. Око 20.000 људи је убијено, а хиљаде су интерниране у бугарске и аустроугарске логоре.

Највећи злочини догодили су се у селима око Прокупља и Куршумлије, где су читаве породице истребљене. Срби су масовно бацани у јаме, а жене и деца су убијани без милости.

Топлички крај је спаљен, а између 50.000 и 60.000 Срба остало је без крова над главом.

ДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ – ОБЕЛЕЖАВАЊЕ УСТАНКА 1927. ГОДИНЕ

Године 1927, на десетогодишњицу устанка, у Прокупљу је одржана велика свечаност у част палих јунака.

Свечаности су присуствовали преживели устаници, породице жртава, државни званичници и представници војске Краљевине СХС. Том приликом је откривен први споменик посвећен херојима Топличког устанка.

У говорима је истакнуто страдање српског народа, али и понос што су Срби једини у поробљеној Европи устали на оружје против окупатора.

ЗАКЉУЧАК

Топлички устанак остаје један од најхеројскијих, али и најтрагичнијих догађаја у српској историји. Показатељ је неустрашивог духа српског народа, али и огромне жртве коју су становници овог краја поднели за слободу.

Данас, више од једног века касније, сећање на Топлички устанак живи у српском народу, као симбол борбе, патње и части.