Војвода Петар Бојовић, један од најистакнутијих војних лидера Србије, командовао је током кључних тренутака Балканских ратова и Првог светског рата. Његова војна каријера обухватила је бројне значајне битке, где је показао изузетно вођство и стратегијске способности.
У Првом балканском рату (1912–1913), као начелник Штаба Прве армије, Петар Бојовић одиграо је кључну улогу у Кумановској битци (23–24. октобар 1912) и Битољској битци (16–19. новембар 1912), које су биле одлучујуће за територијалну добитак Србије. Усмерио је трупе ка великим победама против османских снага, чиме је омогућио Србији да постигне значајну контролу над Балканским полуострвом.
У Другом балканском рату (1913), Бојовић је предводио српске снаге током Битке на Брегалници (30. јун – 3. јул 1913). Ова битка, која је била кључна у сукобу са Бугарском, завршила је великом српском победом, чиме је додатно осигурана територијална стабилност Србије.
Током Првог светског рата, Бојовић је био на челу Прве армије, која је учествовала у Церској битци (6–19. август 1914), првој савеничкој победи на овом фронту. Српска војска под његовим командом успешно је зауставила напредовање аустроугарских снага, што је био велики морални подстицај за савезничке трупе.
Један од најтежих тренутака у његовој каријери био је повлачење српске војске кроз Албанију 1915. године, када је, као начелник Врховне команде, организовао пребацивање војске на Крф, где је преживелих 150.000 српских војника, уз помоћ савезника, почело поново да се реорганизује.
Битка на Кајмакчалану (септембар 1916) била је кључна тачка у ослобођењу Македоније. Под његовим вођством, Прва армија је преузела контролу над кључним стратешким тачкама, укључујући Кајмакчалан и Битољ, чиме је отворен пут за даља освајања.
На крају, ослобођење Београда 1. новембра 1918. године представља најузбудљивији тренутак у његовој војници. Петар Бојовић је, командујући Првом армијом, прешао 500 километара у само 45 дана, ослобађајући Београд и омогућујући српској војсци коначну победу.
Кроз све ове битке и војне операције, Петар Бојовић се показао као врхунски војни лидер, чије је стратегијско вођство било кључно за српске победе у једном од најкрвавијих периода историје Балкана.
Он је син Перуте Бојовића, чије племените кости свете Топличку, Гвоздену земљу у селу Горња Коњуша!
Ту се доселио 1883. из Ивањице, припадају Васојевићима
Вечна ти слава Војводо
Leave a Reply