Историјске личности често се везују за место рођења, али живот ретко остаје у једној тачки. Тако је и са породицом Петар Бојовић. Иако војвода није рођен у Топлици, нити у селу Горња Коњуша, тај крај има своје важно место у породичној историји Бојовића — пре свега кроз живот и судбину његовог оца и мајке.
Од Мишчића до Топлице
Породица Бојовић потиче из села Мишичићи, где је војвода и рођен. Након српско-турских ратова и ослобођења јужних крајева Србије 1878. године, његов отац Перута Бојовић доноси одлуку која ће обележити породицу — сели се у Топлица, у потрази за земљом, миром и будућношћу.
Тај пут није био лак. Топлица је тада била крај у настајању: земља тешка за обраду, села без инфраструктуре, живот без сигурности. Управо у таквим околностима Перута Бојовић се настањује у Горњој Коњуши, где започиње нови живот као земљорадник и домаћин.
Дом оца, место повратка сина
Иако је Петар Бојовић своје детињство и школовање везао за друге крајеве Србије, Горња Коњуша није била страна тачка у његовом животу. Напротив — то је било место у које је долазио, код оца и породице, након њиховог досељавања у Топлицу.
Ти доласци нису били протоколарни, већ породични. У селу без великих речи и без историјских табли, војвода је био син који долази кући. Ту је, по сведочењима, налазио тишину, разговоре са оцем, сусрет са стварним животом народа за који ће касније ратовати и командовати.
Перута и Рада – темељ без славе
Отац Перута и мајка Рада Бојовић нису били јавне личности. Они су били део оне тишине српске историје која највише носи. У Горњој Коњуши живели су животом типичним за топличке досељенике: рад на земљи, борба са сиромаштвом, али и снажна вера у државу и образовање.
Посебно је значајна улога мајке Раде, која је, упркос сеоском животу и тешким условима, инсистирала на реду, дисциплини и учењу. Управо те вредности, по мишљењу историчара, дубоко су утицале на формирање карактера њених синова, поред Петра истицао се и владика Жички Јефрем Бојовић, рођени брат Петров, као и Јован чији потомци и данас живе у Горњој Коњуши
Топлица као породични ослонац
За Бојовиће, Топлица није била место рођења славе, већ место породичног ослонца. Она је представљала простор у који се долази, а не из ког се бежи; крај у коме се живи скромно, али поштено. Горња Коњуша је у том смислу била тачка стабилности — сеоски дом једне породице која није тражила признања.
Напомена за историјску тачност
Важно је истаћи:
војвода Петар Бојовић није рођен у Горњој Коњуши нити у Топлици, али је тај крај био дом његовог оца и мајке, као и место његових каснијих долазака. Управо зато Топлица има оправдано место у породичној, ако не и у биографској причи војводе.
Закључак
Неке историјске везе не мере се местом рођења, већ местом припадања.
Горња Коњуша и Топлица нису дали Србији војводу по рођењу — али су били дом његовој породици. А понекад је управо то довољно да један крај заувек остане уписан у историју.
Leave a Reply