Топлица је међу ретким крајевима наше земље који може да се похвали својом сјајном историјом и која је задужила многе будуђе нараштаје изнедривши бројне јунаке, генијалне умове и уметнике, који су славу, име и наслеђе овог краја надалеко преносили.
Симбол Топлице одувек су били људи слободарског духа и људи који нису страховали да свој живот дају за отаџбину. Међу најблиставијим примерцима неустрашивости јесу Гвоздени пук и Топлички устанак. Једини такве врсте на подручју окупиране и ратом захваћене Европе. Ти храбри људи, наши преци, установили су прве темеље слободарске Србије какву данас познајемо, створивши прву слободну територију у окупираној Србији и целој Европи. Нису марили за проливену крв. Имали су визију слободне земље за стасавање својим потомака и свих нас осталих у свим српским земљама.
Међу храбрим људима Топлице, једна глава се и те како истакла. Чувени војвода Петар Бојовић. Његова вештина ратовања и заслуге за ову земљу ушле су у историјске књиге и изучавају се на војним школама широм света. Иако је рођен у селу Мишевићи надомак Нове Вароши, живот је посветио Топлици доселивши се у село Горња Коњуша након Српско-турских ратова. Његови потомци, чувајући сећање на свог славног претка и чувајући своје огњиште, и даље поносно корачају Топличким брдима.
Међу топличким устаницима истакао се и Димитрије Беговић, рођен у селу Добри До 1890. био је поручник Војске Краљевине Србије и командант Јабланичког комитског одреда у Топличком устанку 1917. године. Извршио је самоубиство и спречио да буде заробљен, а са собом у смрт је одвео и два бугарска официра. Беговићи потичу од Спајића из племена Куча, који су се након похаре Куча 1855-1856 године доселили у Топлицу. Тада је њихов потомак узео презиме Беговић, по оцу Томици Бегову Спајићу.
„Неки крупан, црвени цвет
Расте испод мрких сеника
Као кандила шумском богу.
Са тог сам брега, давно, одлутао у свет,…“
Овако се у својој песми „Родни брег“ Раде Драинац присећа свог детињства и свог порекла, своје Топлице. Рођен у селу Трбуње код Блаца августа 1899., овај песник оставиће неизбрисив траг међу књижевничком и пеничком елитом Србије у међуратном периоду. Путоваће светом, писати песме, али никада неће заборавити своје порекло и овековечиће га у бројним својим делима. У част овом великом писцу, Народна библиотека у Прокупљу понеће његово име.
Топлица је дала чак двадесет народних хероја, а у политици је имала страначке лидере, министре и предсендике Влада. Међу истакнутим револуционарима нашао се тада и млади песник из Бериља, Ратко Павловић Ћићко ( 1913-1943). Био је учесник Шпанског грађанског рата, Народноослободилачке борбе и понео је титулу народног хероја Југославије. Одрастао је са мајком и сестром, јер му је отац погинуо на Солунском фронту. Студирао је на Правном факултету у Београду, од 1932. године, а од 1933. је био члан илегалне КПЈ. Године 1935, као стипендиста Чешке банке је отишао на студије у Праг. Тамо је био веома активан међу југословенским студентима и био је председник Удружења југословенских студената и секретар једне од две партијске ћелије КПЈ. Након окупације, вратио се у родни крај, где је активно радио на организовању устанка у Топлици.
Био је један од оснивача Топличког партизанског одреда, августа 1941. године. У току Народноослободилачког рата одиграо је значајну улогу у организовању и успешном руковођењу Народноослободилачке борбе на југу Србије, због чега је још у току рата постао легендарна личност. Погинуо је у борби с Бугарима, на југословенско-бугарској граници, крајем априла 1943. године, као командант Другог јужноморавског одреда.
Међу нашим савременицима много је јавних истакнутих личности који воде порекло са ових простора. Неки од њих су веома цењени и популарни глумци, чије телевизијске, филмске и позоришне улоге са одушевљењем пратимо. Неки од њих су сестре Слобода и Драгана Мићаловић, чија је мајка родом од Вешковића из Мердара; Лука Рацо ( мајка из Данковића ), Исидора Симијоновић ( по оцу из Сагоњева )и бројни други. Не можемо прескочити ни утицајне личности са наше политичке сцене попут Зорана Ђинђића, Ивицу Дачића и Бранка Ружића.
Највредније благо овог краја су њени људи и њене нове младе наде, носиоци нашег друштва, будући лекари, књижевници, уметници, научници, пољопривредници и бројни други. Иако није одрастао у Топлици и не води директно порекло, млади Немања Маслак, кроз своје порекло, породично наслеђе и традицију носи дух свог народа и својих предака. У сродству је са топличким Маслаковићима (Маслацима) из Трновог Лаза. Он је ученик Прве крагујевачке гимназије и талентовани, награђивани математичар који се скоро вратио са Међународне олимпијаде освојивши бронзану медаљу за нашу земљу.
Ум, традиција, вера и порекло су нешто што нам нико никада не може одузети и чиме се треба поносити. Народ топличких брда можда није многобројан у поређењу са другим крајевима наше земље, али изнедрио је толико добрих, честитих, паметних и истакнутих људи као ретко који. Да би се и надаље глас о великим умовима Топлице преносио светом, неопходно је да своја огњишта сачувамо од заборава и не дозволимо да се вечна ватра живота на обронцима Радан планине икада угаси. Овом иницијативом се са великим еланом и пожртвованошћу бави млади Филип Маслаковић, који и поред упоредог студирања два факултета у Београду ( Медицинског и Биолошког ), проналази време да се врати својим коренима и сачува их од заборава.
Аутор: Михаило Лазовић
Leave a Reply