Село Трнов Лаз (Трнови Лаз), налази се на неких 25 километара од Прокупља, у Топличком округу. По новој подели Града Прокупља, због броја становника остао је са статусом месне заједнице. До села се долази скретањем из Белољина, лево где постоји табла. Одатле следи прелаз пруге и асфалтни пут до улаза у Горњу Коњушу. Након силаска на макадам, долази се до Трафоа, ту идете право(десно) и полако пролазивши поред фамилија Каличана и Шубарића, као и куће Јовичића улазисе у шумски пут. Дужином пута стиче се осећај благе узбрдице, а тек се осети свест праве планине на првој голети, а то је ткз. Голо Брдо, са чије десне стране се види Копаник и ветрењаче на Оштром копљу, које се налазе на територији јужне покрајне. Следи село Бресник, после гробља Бреника, улазите у Трнов Лаз. 
Трнов Лаз, је село које су основали досељеници Бијелог Поља, Андријевице, Рожаја и Сјенице.
Прва фамилија након 1878. године која се доселила у ово село били су Ракоњци, извесни Вука Ракоњац са породицом. Њему се смучило да коси трње које се беше ухватило около лазова, па када су пописари дошли, опсова Трновити Лаз. Тако су га уписали у књигама и остао је Трнов Лаз.
Након Ракоњаца су село долази фамилија Тодоровић, пореклом из Адријевице, која се преко Пештери, доселила у Топлицу и ту заузела два села. Бресник и Трнов Лаз. Они мењају презиме у част предтка и постају Нововићи. 
После Нововића у село долазе и Чапкуни, који се спуштају са Голије, затим Пржнице Симо и Марко (који касније мењају презиме у Симић).
Ово је био састав Трновог Лаза на попису из 1884. године уз изузетак фамилије Бојовић, која је касније прешла у Товрљане, те данас Бојовића у овом селу нема, али их има у суседном, у коме су прешли (разлог непознат – извор попис 1884.)
Због крвних дешавања у селу Црвско, на ивици Пештери, према Бијелом Пољу, убиства код Ђаловића пећине, у село прво код брата у Крушевици, кријувши се долази Максим Маслак, он је своју пркосност показао тиме што се населио на не тако пожељном месту и основао засеок који ће касније израсти у Брдо-Трновог Лаза. Он се вратио у Црвско и довео сестриће Ђоповиће који посташе Перовићи и браћу од стрица Петра и Милоша Маслака, који се населише у линији војног пута (насип). У том периоду долазе и остали земљаци Маслака. Прво на највишој тачки долази из села Точилова, Милош Радовић, са братом Арсенијем (који немаше мушке деце те су ту данас Симићи). После неколико пресељења, на позив Милоша, долази им и брат од стрица Павић, који је такође направио кућу на самом војном путу. За Маслацима из Црвска долазе Љешњаци (Лешњаци-Ђорђевићи), са рођацима Миљковићима и заснивају нови засеок, који се данас зове Видићки и Лешњачки, јер су на мираз Миљковића дошли Видићи из Бресничића. Испод њих се досељавају директно из Црне Горе и Вучинићи са Недељковићима.
Задњи засеок који је засновала удова Арсенија Глођовића, која се насели са синовима у шуми на падини источно од насипа, они по оцу постају Арсенијевићи, а у том засеоку дом налазе и Јововићи који посташе Јовичићи, чија су ту имања била, док је један брат био у близини Белчевића и Маслака.
Село је расло по броју становника, а задруге су се шириле, те су на имање у Мацан (засеок где су Арсенијевићи), отишли и Радовићи, Радован из једне куће и Аксентије из друге куће, такође и Радоје унук Милошев и син Марков Радовић.
Из Бијелог Поља, долазе Маџгаљи и Драговићи који мећусобно беху у сродству.
У Мацану су дошли и Стојановићи, док су поред насипа дошли још једни Глођовићи, али они по оцу Мијајлу, променише презиме у Мијајловић.
Трнови Лаз је до 1910. формирао данашњи облик фамилијарног састава.
Ово село је јединствено по јаком одржању свести о фамилијарности, задругарству које скоро да и данас постоји, младости и јаком 
умрежавању сродства нарочито преко женских линија. Каже се да су ту сви свима род.
Село је као и друга села трпело јак демографски губитак након 1950. када је са преко 400 становника, спало на данашњих 50.
Свест о томе да чувају поносно у срцу своје претке, историју и њихову устаничку и гвоздену историју, показују јединством.
Трнови Лаз је најажурније село, што се тиче унутрашње организације акција, изградње, одржања у животу старих обичаја нарочито су поносни на своју заветину Спасовдан, на коме се поново окупљају и долазе из далеких дијаспорних места. У последњих неколико година обновљене су и изграђене многе куће и гробња, јер их Трнов Лаз има 3, а користи и Бресничко. Молитвиште су изградили 2024. заједничким снагама монетарним и физичким, самостално уз помоћ пријатеља из целе Топлице.
У плану им је изградња и Цркве, као и појединачне обнове старих огњишта које најављују потомци, који данас живе широм Србије Балкана и света.
Напомена је да је Тнорви Лаз село које се може похвалити младим породицама и децом које има доста.
Овим примером села, треба да се крене у обнову свести о прецима и свако треба да да свој максимум, самостално. Скуп појединачних радова, даће колективни успех и одржађе корен. Путем Трновог Лаза иду и село Тачевац у Куршумлији као и Игриште које је већ изградило цркву. Такође јединством подижу се сакрални објекти и у суседном Товрљану, у ком се налази школа од 2015. као и приватне куће. Обновљен је и манастир у засеоку Дубока Долина, села Арбанашка…О тим темама у неком новом посту.
Хвала Вам на издвојеном времену за нашу Топлицу
захвална редакција портала ГКП
Leave a Reply