У густим шумама и питомим брдима Топлице, тамо где се прошлост судара са садашњошћу, издиже се Топличка Грачаница, светиња коју је време учинило бесмртном. Као сведок борбе, страдања и наде, овај храм није само зидани камен, већ срце и душа једног народа, исписана славом Милана Топлице и снагом топличких ратника и домаћина.
Према предању, ту је, у сенци вековних храстова, Милан Топлица, један од најхрабријих косовских јунака, подигао прву цркву. Властелин и јунак, чије је име заувек урезано у књиге епске традиције, желео је да остави завештање, дом молитве и наде за свој народ. Стајао је Милан, витак као јела, с мачем у једној и иконом Светог Арханђела у другој руци, гледајући у небеса, заклињући се да ће овај храм чувати дух Топлице и све који у њој траже уточиште.
Векови су протицали, а првобитна црква је пала под зубом времена, али не и у срцима људи. У другој половини 19. века, народ Топлице, уједињен у својој вери и снази, подиже нову Грачаницу на темељима Милановог завештања. Од 1893. до 1899. године, изнад рушевина старе цркве, камен по камен, руке вредних домаћина и неимара стварају нову светињу. Без великих мајстора и богатих дародаваца, овај храм постаје дело простог народа, њиховог завета да Топлица никада не остане без свог светла вере.
Грачаница је једнобродна грађевина, са три олтарске апсиде на истоку, једноставна али величанствена, као сам народ који ју је градио. Народ је звао ову светињу Топличком Грачаницом, као што су вековима раније на Косову пољу певали о њеној старијој сестри – као симбол отпора и духовног пркоса.
Сваки камен ове цркве прича причу. Један о страдању под Османлијама, други о храбрости током Топличког устанка, трећи о данима слободе када се под њеним сводовима окупљао народ, славећи Видовдан и своју непрекидну борбу за опстанак. Управо је у порти Грачанице рођен Светоплички Видовдански сабор – место где се сваки Топличанин, било код куће или у расејању, враћа својим коренима.
Топличка Грачаница није само храм од камена, већ симбол једног народа који се никада није предао. То је завет Милана Топлице и завет сваког Топличанина – да светлост вере и традиције никада не угасну. Као што Милан стаја под храстовима, тако и данас Грачаница стоји као светионик изнад топличке земље, подсећајући све нас на снагу заједништва, вере и вечности.
Leave a Reply