Напомена:Етнолошка и култура, а не национална и политичка подела
Црногорско-пештерска струја насељавања (цео Стари Влах) заузимала је караулне и планинске пределе Топлице. Обухватала је данашњу општину Медвеђа, Косаницу са готово свим њеним селима, Куршумлију до села Жегрова на северу, Соколовицу, западни Радан до села Богујевац, Средњи Статовац, Обртинце, Бели Камен и пусторечки крај као најзападнију зону насељавања Црногораца, са типичним примером села Коњарник.
Косовска струја доминира у селима Велика Плана, Мала Плана, Мршељ и Здравиње, где чини већински део становништва, уз поједине фамилије црногорско-пештерског (старовлашког) и власинског порекла.
Блачки крај и обронци Копаоника у данашњој општини Блаце насељени су претежно становништвом које је у Топлицу дошло преко Копаоника и Ибарског Колашина. Током XVII и XVIII века у Ибарски Колашин и на Копаоник непрестано су пристизале породице из Црне Горе, Херцеговине, Брда и Старог Влаха. Истовремено су у ранијим сеобама, нарочито 1690. и 1737. године, у те крајеве долазили и досељеници из Косовске котлине и Македоније. Због тога су становници које је Топлица примила после 1878. године из Ибарског Колашина и са Копаоника представљали спој косовско-метохијских, македонских и динарских досељеничких струја. Као пример може се навести село Игриште, чије бројне породице воде порекло из призренског краја.
У народној подели становништва Топлице, досељеници из ових области најчешће су називани Копаоничанима или Ибарским Колашинцима, без обзира на њихово старије порекло.
Након ослобођења од Турака 1878. године, Косаница, западни Радан, Мало Косово и Медвеђа били су доминантно насељени становништвом црногорско-херцеговачког, брдског и старовлашког порекла. Блаце и Горња Топлица северно од села Жегрова били су доминантно насељени Копаоничанима, Ибарским Колашинцима и досељеницима косовског порекла.
Добрич, Житорађа и слив реке Топлице низводно, гледано од Речице са леве и Ћуковца са десне стране, представљали су простор такозваних Шопа. У том крају доминантно је становништво пореклом из Власине, Старе планине, Лужнице, Заплања и трнског краја.
Тако се Топлица након 1878. године може посматрати кроз три главне струје насељавања: црногорско-пештерску (старовлашку) у Косаници, Медвеђи, Малом Косову и источном Радану; косовско-копаоничку у Блацу и Горњој Топлици; и шопско-власинску у Добричу, Житорађи и доњем сливу Топлице.
Изворе за овакву поделу становништва Топлице првенствено чине радови Јована Цвијића, Тихомира Ђорђевића, Милисава Лутовца, Атанасија Урошевића, Ристе Т. Николића и Вујадина Рудића, као и едиција „Насеља и порекло становништва“ Српске академије наука.
Leave a Reply