Милан Топлица
Топлица је река која памти,
над њом се уздижу брда која скривају легенде.
На тим обалама рођен је Милан,
витез непоколебљиве части и срца од челика.
Кад се турска сенка надвила над Србијом,
Милан је устао, не питајући за цену.
Није носио само мач, већ завет свога народа,
заклетву да ће Топлица остати слободна.
На Косову, где се земља дрхти под копитима,
где крв меша прашину са сузама,
Милан је стао уз кнеза свога Лазара,
међу онима који су одлучили да вечност побеђује страх.
Његов мач је севнуо у првом реду,
раздвајајући живот од смрти, истину од ропства.
Турци су знали његово име,
као што су знали оштрину његовог удара.
Али Милан није био само ратник.
Топлица га памти као човека који је волео свој народ,
који је носио на себи терет њихових снова.
Његова снага није била само у мишићима,
већ у његовој вери да слобода вреди свега.
И када је пао,
његова крв је натопила земљу коју је бранио,
његово име се није изгубило у ветровима историје.
Топлица је и даље шапуће његову причу,
воде је носе даље, ка генерацијама које долазе.
Милан Топлица није само човек,
он је симбол борбе и части,
стена која стоји у основи сваког српског сна.
Док год Топлица тече,
док год сунце обасјава њене брегове,
прича о Милану ће живети,
као опомена и понос.
Leave a Reply