Данас је у планинском селу Товрљану, на 30-ак километара од Прокупља, обележена школска слава.
Ово је једина планинска школа у Топлици са 4. разреда. Колачар ове године је био Радивоје Шмигић, Товрљанац, који живи у Београду. Обећање из Министарства за демографију и бригу о поридици од пре нове године, је испуњено те је данас мећу бројним гостима била и Министарка Милица Ђурђевић – Стаменковски. Она је уручитала пакетиће ученицима ОШ,, Светислав Мирковић-Ненад”, који су из овог краја Топлице.
Рецитацију су одржали у народној ношњи ученице Марина и Радмила, као и биша ученица овог извојеног одељења, али идаље ученица школе у Малој Плани, уједно и њихова рођена сестра, Николина Јовичић.
Окупило се много мештана Товрљана, али и околних села.
Уз традиционално сечење колача које је обавио некадашњи парох ,,Топличких брда” и адекватну беседу о крају, народ је одао заједничку молитву првом Српском Архијепископу, Светоме Сави, коме су се сви заједно помолили за здравље и опстанак овог краја, али и свих осталих крајева нашег народа.
Пре традициналне ,,рукатке“, говор је кренуо учитељ Марко Чикарић, који се захвалио свим људима на одазиву, те на указаној части и издвојеном времену за његову, али и њигову школу. Захвалио се свим људима који му помажу годинама у одржавању наставе, као и онима који је чине богатијом. Описао је кратак историјат рада школе од поновног отварања 2015. до данас. Поменуо је све ученике, како садашње и бивше тако и будуће. Описао је неке анегдоте из несвакидашњег рада, једног планинског учитеља и реч предао госпођи министарки.
Министарка Ђурђевић – Стаменковски се захвалила на позиву, на који се како каже радо одазвала, јер је њено министарство ресорно за одржање живота баш у оваквим крајевима. Изразила је одушевљење, на топлини људи у том крају, као и срдачности. Питала је шта је то што може да учини за ову школу, те је договорена помоћ са представницима града и учитељем, који најбоље зна у каквим условима одржава наставу.
Међу онима који су добили прву реч био је и Филип Маслаковић, који је иначе пореклом из овог краја. Он је захвалио свима, на интересовању и све већем ангажовању. Захвалио се учитељу на пожтвованости коју, показује за његове мале земљаке, хуманитарни рад. Захвалио се и министарки на одазиву акцији коју су сви заједно покренули, а он само иницирао, ништа неби успео без заједништва свих. Осврнуо се на важност школе и њеног постајања, као и младости и породицама са децом, који представљају бућност брда. Изразио је вољу за сарадњом са свима који би допринели развоју и одржању живота у брдима.
Након уводних речи, подељени су пакетићи, а колачар Радивоје Шмигић је покренуо ,,трећу”, традиционални обичај овог краја, где су сви причали неке своје планове и визије, али и износили анегдоте и похвале.
Музика је била традицинална, уз хармонику Драгана Маслаковића, где се народ подигао и заограо.
Своје одушевљење уз сузе исказала је и Весна Стојановић, која није директно из овог краја, али га је како она каже заволела, она се лично заложила, за помоћ Чикарићу, у виду олакшања путовања. Пренела је њене доживљаје са заветина из околног Трновог Лаза.
Представници града, а испред њих Владица Младеновић, је обећао да ће град, да учини, све што је у њиховој могућности, неби ли овај крај и школа у њој опстали.
На овај начин презентован је живот, али и заједништво свих, за одржање брда у име молитве данашњем Св. Сави.
Товрљане 27.01.2025
редакција портала Гвозденим Кораком Предака.
Leave a Reply