Топлички устанак из 1917. године био је једини организовани устанак против окупатора у поробљеној Европи током Првог светског рата. Међу храбрим вођама овог устанка посебно се истакао Поп Мита Комита – свештеник, војвода и симбол отпора српског народа. Његова прича спаја веру, храброст и бескомпромисну борбу за слободу.
Детињство и свештенички позив
Поп Мита Комита, правим именом Димитрије Димитријевић, рођен је 1881. године у Ђаковици, на Косову и Метохији, у занатлиској породици. Након основног образовања, завршио је Богословију у Призрену 1898. године. Био је познат као изузетно образован и духовно посвећен свештеник. Служио је у местима дуж српско-турске границе, укључујући Медвеђу и ближња села, где је стекао велико поверење народа.
Од свештеника до Комите
Судбина Попа Мите се мења током Балканских ратова, када се придружио српској војсци као добровољац. Након што је учествовао у ослобађању Ђаковице, вратио се својој свештеничкој служби. Ипак, почетком Првог светског рата, због прогона српског народа од стране бугарских власти, Поп Мита је био присиљен да напусти свештеничку дужност и придружи се комитском покрету.
Након бегства из бугарског логора Стара Загора 1916. године, формирао је комитску чету у селу Туларе и постао вођа Јабланичког четничког одреда. Током Топличког устанка, Поп Мита је био познат по храбрости, као и по војној вештини која је често изненађивала надмоћне непријатељске снаге.
Последња мисија
Августа 1917. године, Поп Мита је добио задатак да пренесе писмо војводе Косе Војиновића српској Врховној команду на Солунском фронту. На том опасном путу упао је у засаду бугарске војске. Рањен и заробљен, пребачен је у нишку тврђаву, где је мучен и преминуо децембра 1917. године. Сахрањен је у нишкој тврђави, а његово име је уклесано на спомен-костурници подигнутој 1927. године.
Легенда која живи
Поп Мита Комита остао је заувек упамћен као симбол отпора и борбе за слободу. Његова прича преноси се кроз генерације, а народна предања често га описују као свештеника-војника, увек спремног да заштити свој народ, па и по цену живота. Његова храброст инспирисала је бројне епске песме које и данас одјекују у Топлици и Јужној Србији.
Топлички устанак и хероји попут Попа Мите Комите подсећају нас на вредности уткане у основе наше историје – слободу, веру и непоколебљиву љубав према отаџбини.
Писмо које је упутио Кости Пећанцу након напуштања устанка
Leave a Reply